|
Šta vam kaže biljka kad lišće menja boju, kad uspori rast, kad se list uvija, a vrhovi suše, opadaju cvetovi i listovi? Da biste naučili jezik biljaka, morate poznavati osnove fiziologije i ishrane biljaka. Ako ima žutila na starijem, donjem lišću, ili se suše ivice , ondaje to znak da joj nedostaju azot, kalijum, fosfor ili magnezijum. Ovakvo stanje može da dovede i do crvenih fleka listovima ili žutih delova između lisnih nerava.
Svi navedeni elementi su takozvani pokretni elementi, što znači da se oni u biljci povlače iz donjih listova u vršne. Svaki od ovih elemenata ima specifičnuulogu u ishrani biljke.Tako azot ulazi u sastav biljnog tkiva i od velikog je značaja za rast biljke. Podstiče razvoj lišća i zeljastih stabljika. Fosfor podstiče razvoj korena i značajno doprinosi ravnomernom razvoju biljke. Ima važnu ulogu u cvetanju, jer podstiče rast i proces oplođavanja.
Kalijum igra suštinsku ulogu u migraciji šećera i formiranju rezervnih organa zato što povećava količinu skroba u krtolama, rizomima, semenu i korenju. Utiče, takođe, na jačinu tkiva, odnosno na čvrstinu stabljika. Za biljke u kući uvek treba da se koristi hranivo bogato ovim elementom.
Ako najmlađe, vršno lišće počinje da žuti i opada, a kod cvetova dolazi do asimetrije, onda nam biljka govori da joj nedostaje neki od sledećih elemenata: gvožđe, mangan, sumpor, bakar, bor ili kalcijum. Ovo su nepokretni elementi u biljci.
Ako biljke pokazuju simptome na mlađem lišću, ali i na starijem pojavom, ako dolazi do asimetrije i sitnolisnosti, onda je to znak nedostatka cinka ili molibdena. Za razliku od drugih gajenih biljaka, cveće se gaji u supstratima bogatim hranljivim elementima i pokazuje često znakove trovanja (fitotoksičnost) od viška hraniva.
Najčešći simptom koji se često sreće na cveću u zatvorenim prostorijama je višak azota usled prekomernog đubrenja hranivom bogatim ovim elementom. On deluje toksično na korenčiće i dolazi do njihovog sušenja, a da nema drugih vidljivih simptoma.Veoma je važno da cveće prihranjujete umereno i redovno.
Po pravilu cveće traži manje azota, jer ga ima dovoljno u bogatom supstratu, pa nemojte preterivati. Bolje promenite ceo supstrat nego da dodajete neka hraniva kad ne znate od čega tačno biljka boluje. Prihranjujte biljke u toku perioda rasta, tj. od proleća do jeseni. Pridržavajte se uputstva proizvođača o koncentraciji. Izbegavajte svako predoziranje koje može dovesti do fitotoksičnosti. Za biljke osetljive na mineralne soli kao što su paprati, palme i orhideje, razblažite sredstvo za prihranu tako što ćete udvostručiti količinu vode, u odnosu na preporučenu koncentraciju navedenu na ambalaži.
|
