|
Ova vrlo lepa i interesanta "kepec ružica" spada u grupu Rosa Indica. Visina njenog žbunčića dostiže jedva do 20 cm a u prečniku je šira, nego duža. Poznata je kao najniža ruža na svetu.
Njeni sitni cvetići su polu-dupli, boje ružičaste a ka sredini beličaste. Širina pojedinačnog cveta u prečniku iznosi 15 mm. Cvet je nasađen na jedan cm dugačkoj dršci i vrlo prijatnog je mirisa. Listići su svega jedan cm dugački i četiri milimetara široki.
Ova mala ružica je veoma pogodna za gajenje u saksiji kao sobna biljka, ili u sandučiću na balkonu i terasi, zatim za ukrasne cvetne činijice u kombinaciji sa drugim ukrasnim bijkama.
U sobi je treba smestiti na najsvetlije, prozračno mesto, ali ne podnosi jako sunce. Najbolje uspeva kao i sve ostale kalemljene ruže gajene u saksijama na hladnoj podlozi. To joj se može osigurati na taj način, što se ukopa sa saksijom na balkonu ili terasi u sandučić ili u nešto veću saksiju napunjenu tresetom ili šumskom mahovinom.
Zaliva se mekom vodom ili kišnicom. Leti obilno a zimi umereno, ali se ne sme dozvoliti da se grumen zemlje sasvim osuši. Prezimiti mora u hladnijoj i svetloj prostoriji, gde je zaštićena od smrzavanja.
U proleće se umereno poreže (krate grančice) i presadi u svežu mešavinu zemlje: jedan deo livadske, jedan deo klijališne i petnaest posto rečnog peska.
Tako presađenu biljku treba smestiti u svetlu i toplu prostoriju. Zaliva se u prvo vreme umereno, zatim postepeno sve više a kada se pojave pupoljci onda obilno.
Za vreme vegetacije treba je svakih dvanaest dana prihranjivati kompletnim veštačkim ili prirodnim đubrivom. razmnožava se reznicama.
| 
